Biti zaljubljena u modu je jedna stvar, a potpuno druga kada je sama stvaraš. Kako je to počelo kod tebe?

Kod mene se to dogodilo u prelomnom periodu mog života, posle završetka fakulteta. Kao diplomirani ekonomista sam počela da radim u banci. Shvativši da radim posao koji ne volim, odlučila sam da je ovo idealno vreme da budem hrabra, i da se oprobam u jedinoj stvari koju sam volela i koja je ceo život tinjala u meni. Iako nikada do tada nisam skrojila ništa, niti uzela iglu u ruke, niti sela za mašinu, imala sam neku ludu hrabrost, i unutrašnji glas da ću ja to znati. Mislim da sam se rodila sa tim talentom, pitanje je samo bilo prepoznati trenutak i odabrati način na koji ću se baviti modom!

Dosta različitih modela si dosad iskrojila. Gde nalaziš inspiraciju?

Ovo pitanje je najčešće u mom okruženju, ljudi mi ga svakodnevno postavlaju. A ja nemam konkretan odgovor, mislim da je nalazim u svemu, u raznim zanimljivim osobama, u bojama, muzici, osećanjima. One nastaju kao sublimat svih mojih doživljaja iz svakodnevog života, i jedini kriterijum je osećaj i intuicija. Ako mi se nešto svidi, i ako verujem u to, krenem za tim…

Koje materijale najčešće koristiš?

Što se tiče materijala paleta je široka, u principu najviše volim prirodne matrijale kao sto su pamuk i lan, zatim svila, saten, pliš, til i čipka. Glavno obeležje mojih modela je kombinacija materijala, i sa njima volim da eksprimentišem, da spajam naizgled nespojive stvari.

Mogu li se tvoji radovi videti negde uživo?

Za sada nemam svoj izložbeni prostor, stvari izlažem u Okviru show room-a Retro chic, tako da se neki od modela mogu videti tamo, i na lokalnim revijama i izložbama, koje reklamiramo putem interneta. Što se tiče prodaje mojih stvari internet se pokazao kao najbolje, najbrže i najefikasnije prodajno mesto.

Kakve su ti ambicije za budućnost?

Planovi za budućnost su da pratim svoje osećaje, da idem kud me put vodi jer se to za sada pokazalo kao najbolje. Da li će to biti rad u nekoj modnoj kući ili stvaranje sopstvenog brenda, videćemo. Još uvek sam na početku, svakim danom sve više učim, upoznajem razne ljude i što je najbitnije verujem da je to što radim dobro, ali da mi isto tako treba još dosta koraka da bih se konačno odredila.

Šta bi savetovala nekome ko želi da nauči da šije?

Svakom ko želi da nauči da radi bilo koji ručni rad bih poručila da pokuša. Kod mene je upalilo. Bitna je samo upornost, istrajnost, strpljenje, a najbitnija je čelična volja bez čega ovaj posao ne može da se radi.

Svoje kreacije pravi uglavnom u standardnoj veličini (38 ili 40), ali naravno radi i po porudžbini. Prilikom poručivanja uzima sve mere, ali se trudi i da što bolje upozna osobu, jer kako kaže suština njenog rada je u indvidualnom pristupu svakom klijentu. Osnova cele priče je da se njen senzibilitet i senzibilitet klijenta poklope, da postoji uzajamno poverenje prilikom rada i u tom slučaju uspeh i zadovoljstvo obe strane su zagarantovane.

Vreme izrade je od par dana do desetak, u zavisnosti od modela. Slanje stvari van Beograda joj je u planu, jer kaže da je interesovanje veliko. Što se tiče  cena – haljine, suknje i pantalone kreću se između 2 i 4 hiljade, a jakne i kaputi od 3 do 6 hiljade dinara.

Za sva pitanja i porudžbine Jovanu možete kontaktirati na Facebooku.