Zaboravite na instagram mačke (ali samo na momenat), i upoznajte Darcy! Jež sa svojim instagram nalogom. Cute overload je upravo podignut na novi nivo.
Zapratite Darcy ovde.
Mislim da je vreme za neku seriju postova – the cute animals of instagram, našlo se tu materijala. Šta kažete?
Eto, da čovek ne poveruje, konačno je došlo vreme da se malo posvetim blogu. Posle ovolikih pauza obično volim da objavim nešto posebno, tako da ovaj put imam nešto jako interesantno za sve vas (a posebno mačkoljupce :).
Danas uskačemo u svet Đoleta, Kordelije, Miju i Kaće Gaj. Šta, ne znate ko su oni? Onda verovatno niste na Fejsu ili živite u nekom paralelnom univerzumu :). Šalu na stranu, ukoliko vam nije poznato nastavite da čitate, garantujem vam dobru dozu smeha.
Katarina Gaj je jedna kreativna devojka, koju sam prvo zapazila zbog njene fotografije, a kasnije zbog urnebesnih stripića kojima oslikava svoju svakodnevnicu okružena najdivnijim ljubimcima. Pre dva dana je bilo godinu dana od prvog stripića, te je ovo sad idealna prilika da ih sve malo više upoznamo.
ako stvarno niste upoznati sa njima, vreme je da ih upoznate
Ja sam profesor engleskog jezika, počela sam sa 19 godina da pomažem kao pomoćnik profesora- tičr asistent u školi moje majke Gordane Gaj (naime džeparac sam odrađivala tako što sam radila). Upisala sam engleski jezik i književnost i diplomirala pa i dalje radim u istoj školi kao profesor. Radila sam i tokom studija što mi je drago jer narednog septembra biće tačno 10 godina kako radim sa decom, a malo ko mojih godina može da kaže da već ima 10 godina iskustva (nažalost).
Obožavam svoj posao i svoje đake, trudim se da im bude zabavno koliko i korisno, poslednjih godinu dana počela sam da izvodim svoje đake koji su uz mene odrasli na ispite (FCE) i mogu da se pohvalim da su mi do sada svi položili! To što sam profesor jezika mi je primarna okupacija i zanimacija a sve ostalo je jednostavno hobi.
ovako nekako i ja :D
Stripići spadaju u moju dugačku listu hobija i stvari koje pravim. Fotografija, šivenje, pravljenje ogrlica, crtanje (na papiru), piskaranje, sakupljanje mačaka sa ulice i pričanje sa istima spadaju takođe u tu listu. Njih sam krenula da crtam zato što sam neuredna i jedan dan sam po milioniti put odlučila da ”potpuno i načisto pospremim sobu tako što ćču sve povaditi iz ormara i presložiti i više nikada neće biti neuredna”.
Kao što to uvek biva kad god krenem da čistim, uvek naiđem na nešto što me zaintrigira, ostavim na podu sve što sam povadila i soba posle spremanja ostane u još većem haosu. Taj dan naišla sam na stari tablet koji je bio poklon od bivšeg dečka i htela sam da ga bacim, mislila sam em je mator, em je prašnjav, em ja ne znam da crtam al reko ajd da ga priključim na komp pa da vidim dal barem radi. I onda sam naslikala sebe u neurednoj sobi i okačila na Facebook sa captionom- “bravo kaća ajmo da crtamo kako nam je neuredna soba-ne da je spremimo” ili nešto slično.
Pošto je dobila zilion lajkova- kao ništa što sam postovala do tada, odlučila sam da je obrišem sa fejs zida i otvorim novi album. Nazvala sam ga ”Avanture đoleta, kordelije i kaće gaj”
E sada ako pričamo o koncepciji po kojoj su pisani (mada ovo je teško sumirati jer su evoluirali sa mnom, onako usput) volela bih da mislim da je zapravo suština svega razvoj likova. Volim da mislim da je Kordelija tipična mačka, koja se mazi isključivo kad ona to želi, dobronamerna ali oštra, izuzetno pametna i pronicljiva veoma uljudna prema drugima osim mene. Mene ne miriše najbolje jer je zaljubljena u Đoleta (što je stvarno istina – od prvog sekunda od kad su se upoznali ovakvi su bili), a Đole je zaljubljen u mene ( kao i svaki drugi pas u gazdu jelte).
Takođe Kordelija je kao lik pomalo bazirana po mojoj mami – koja obožava stripiće ( i to je prva stvar za koju sam dobila ozbiljnu pohvalu od nje) i svaki put komentariše kako joj je Kordelija omiljena; Đole, Miju i ja zapravo služimo kao kontrast Kordeliji. Ja i Đole smo tupavi i zaljubljeni, podložni lošim odlukama i ne promišljanju svojih postupaka zarad ljubavi, sreće i svega god što nije pragmatično i logično.
Miju je kao lik neko ko voli da jede, da se mazi i nema neki komentar osim Miju! U pravo životu Kordelija je divna mačka, koja ne voli da je neko gnjavi, pogotovo ne ja jer ja baš umem da budem dosadna sa gnjavažom. Paralela sa stripićima i pravim životom jeste da je Kordelija zapravo najrealnija i tipičnija ona je prava mačka!
Đorđe je jedna prevelika maca, čak se i ponaša kao veliki debeli mačor-dakle nije tipičan; Miju je debela, mazna, i ona je malo kao mačor- svi misle da je dečak;
A ja kao lik sam ćutljiva i povučena- osim kad nisam pred najbližim prijateljima ili na poslu- tu se razgalamim te mi se nekoliko puta desilo da se ljudi oduševe kad me upoznaju misleći da sam bog zna kako zabavna zbog stripića pa budu malko razočareni kad shvate da sam potpuno normalna i stabilna.
instagram je stvarno tu, možete ih sve ovde zapratiti
Što se tiče nekih planova- u nekim sam razgovorima oko izdavanje knjige koju preko letnjeg raspusta treba da napišem, malo me plaši taj poduhvat jer je ipak drugačije sastaviti jednu knjigu nego dnevni stripić ali o tom potom a i plaši me odaziv ljudi jer sam svesna da je realna kupovina veoma drugačija od lajkova na fejsu. Ne bih volela da neko uloži u mene i da im se to ne isplati tako da malo osećam pritisak koji sam opet sama sebi postavila ali probaću pa ćemo videti.
Ovo mi je jedan od najomiljenijih bila sam vrlo ponosna kad sam ga nacrtala:
Pošto sam završila i književnost znam ponešto o analiziranju pa sam bila ponosna zato što:
Predstavljen je kontrast maštanja o nečemu nedostižnom i divnom, kao što sva deca maštaju- sa suočavanjem sa realnošću kada se možda i ti snovi ostvare. Sve prikazano kroz realnu predstavu mačke koja voli da jede svežu ribu takođe povezano sa stereotipnom paralelom da usamljene žene uzimaju mačke da ne bi bile usamljene. Jer mačka ne leči usamljenost i ne treba ih uzimati iz tog razloga. Možda ja i predajem previše značenja tome kada sad gledam ali sećam se da sam o tome mislila kad sm ga nacrtala.
——-
Ja moram priznati dragi moji da sam JEDVA odabrala tih nekoliko crteža koliko je ovde kulturno da stane. Sve sam ih iskliktala i pošteno se ismejala, pa ako biste i vi da malo začnite ove sive dane, topla preporuka je da zapratite Kaću na Fb ovde, i uživate u njenim avanturama, idealno bi bilo da počnete sa oblakom džiberom, meni je ulepšao jučerašnje pokislo veče :D
I Kaći naravno veliko hvala što je odvojila vreme da odgovori na ova pitanja i hvala joj što deli svoje stvarne i izmišljene trenutke sa nama :)
Oh, kakvo sam samo osveženje našla pred vikend koji mi sasvim sigurno opet ne gine za ekranom i tastaturom (i pod šifrom: diplomirajvećjednommajkumu).
Samo, unapred bi trebalo da stavim: pardon my french, jer ovo je Thug kitchen, zdravi recepti with a twist (a dirty one!).
Thug, a common criminal, who treats others violently and roughly, often for hire – Wikipedia
As Tupac defined it, a thug is someone who is going through struggles, has gone through struggles, and continues to live day by day with nothing for them. That person is a thug. and the life they are living is the thug life. A thug is NOT a gangster. – Urban dictionary
Uz svaku sliku ide i recept.
Zdravo, sirovo i surovo.
Ako se pitate šta je zaboga ovo, pročitajte FAQ. Možda, ali samo možda vam postane jasno :).
via britandco
Kako februar polako izmiče, ovom prilikom molim sneg da se pomeri i napravi mesta suncu. Ovaj nedostatak boja u danima postaje nepodnošljiv, i ja sam morala da reagujem. Da malo obojim dane u tople boje, i kao uvek unesem malo kreativnosti.
Za to je idealan gost na blogu draga Marina sa Marinush bloga, poznata po svom Marinush jewelry brendu. Njeni radovi i fotografije kao što ćete videti pričaju neku divnu priču, te ćemo danas od njih crpeti inspiraciju za lepši dan :). Znači: red fotki, red nakita, koja reč, a boje svud’ naokolo. Šta da vam kažem sem – nadam se da ćete uživati kao i ja dok sam sastavljala post.
Marina će uskoro biti diplomirani grafički dizajner, inače uživa u dobroj muzici, tipografiji, lepim stvarima, i prirodi pre svega. A iza imena Marinush se kriju sve one živuljke, stvorenja, i biljke u vidu nakita.
Priroda je svakako neiscrpan izvor inspiracije. Cela priča oko izrade nakita je počela pre neke 2 godine sa jednim problemom, zvanim ”kakav poklon kupiti drugarici za rođus”, a baš sam se u tom periodu prvi put susrela sa polimernom glinom, pa sam došla na ideju da poklonim nešto što ću sama napraviti. Slavljenica se oduševila a ja sam to poklanjanje đinđuva uvela u praksu. Vremenom se tehnika izrade usavršavala, pa su rezultati postajali sve bolji, do momenta da su me svi prijatelji nagovarali da iste te radove počnem i da prodajem. I tako su nastali Marinush unikati.
To se desilo najprirodnije, jer sam i sama fanatik za đinđuvama i interesantnim modnim detaljima. Doduše, mislila sam da ću, kada sama počnem da izrađujem slične komade, konačno prestati da trošim novac na takve stvari. Ali, grdno sam se prevarila, jer sam preko nakita upoznala gomilu kreativnih ljudi koji isto tako ručno izrađuju sjajne komade. Tako sada pored toga što sebe obradujem unikatima, podržavam koliko mogu divne vredne kreativce. Što se tiče materijala, još uvek eksperimentišem i ne planiram da se zaustavim na polimernoj glini. Planiram uskoro malo drugačiji stil Marinush nakita, drugačije tehnike izrade sa različitim materijalima, ali otom potom. Polimernoj glini ću, ipak, ostati verna jer se definitivno pokazala kao idealan materijal gde mogu da postignem takvu teksturu i boje.
Ovde ja moram da se ubacim: ako pratite domaću handmade scenu, znate koliko devojke mogu biti (ne)inspirativne sa polimerskom glinom. Marinush ozbiljno pomera granice u radu sa ovim materijalom, moje je skromno mišljenje.
Analogna fotografija me je zanimala od malih nogu jer se moj otac bavio fotografijom iz hobija i imao je svoju laboratoriju gde je fotke sam izrađivao. Potpuno me je osvojila pre godinu dana kada sam slučajno naletela na očev Zenit, i ispucala svoj prvi film. Rezultati su bili neočekivani, oduševili su me ti sitni slučajni detalji na filmu, zrno i igre svetlosti i boja, i od tada kad god stignem eksperimentišem sa svetlošću, vežbam oko i posmatram okolinu kroz objektiv.
Za nakit sam sigurna – ne postoji omiljeni, za svaki komad se zalepim i teško mi pada odvajanje od istog, jer i u procesu izrade ne stajem dok prvo sebe ne zadovoljim rezultatima. Vrlo često i samu sebe iznenadim, kao što je bio slučaj sa zecom iz Alise – toliko sićušnih detalja nisam još postigla na jednom komadu:
Što se tiče fotografije, tu bih izdvojila set fotografija koje su našle i dublji smisao, gde u sklopu projekta Kerning Through Lenses postaju deo jedne divne priče, uokvirene Shpirinim tipografskim umećem.
Ja moram da navedem da sam vlasnik jedne Marinush ogrlice, i ovom prilikom moram da vam kažem da je Marina jedna divna osoba koja izlazi u susret svakakvim porudžbinama (“znaš, ja bih da mi ogrlica bude jedan golemi list tu nešto teget-sivo, da mi se uklapa uz torbu slične boje” – pritom, fotke te torbe nigde, i “da mi veličina lanca bude ni prekratka ni predugačka, šta znam, da mi padne na grudi junačke”). I pored tih krajnje razumnih zahteva ispala je divna i mnogo je volim :).
Ako biste voleli da ostanete u toku sa njenim radom, možete posetiti njen flickr, blog, sajt ili Facebook page. Sva mesta su podjednako divna.
Smejaćete se sad, ali ja gledanje serija shvatam ozbiljno. Naš noćni bioskopski ritual pred spavanje za mene nema cenu.
Ako me dovoljno privuče, ja ću uz epizodu da se smejem kao da se nalazim u toj sceni, počeću da se nerviram kad vidim da nešto polazi naopako, pa čak i plakati (da, ja sam jedna od tih).
Čudno je možda kako se uživim svaki put iako na momente posmatram skroz drugim očima, jer sam prethodno istražila celu glumaču ekipu, gledala ih na YT, čitala intervjue, listala im twitter i instagram feed, baš sve kao prava tinejdžerka. Na momente zamišljam kako je glumcima na setu (obavezno se sećajući bloopers momenata koje sam, naravno, pogledala unapred), a na momente se uživim kao da gledam real life situacije, odmah ispred sebe. Podvojen mozak, šta li :).
naš home cinema :)
Nego, kada sam već tako bila temeljna, pomislila sam da bi možda i vama bilo zanimljivo, da bacim koju preporuku šta volim da gledam, kao što je Marina skoro uradila. Ako vam treba još neka inspiracija šta da gledate, evo je :).
Ovu listu zaista nema smisla početi bez jedne i jedine: Grey’s Anatomy. Deveta sezona and counting… Da, savršeno sam svesna hiljadu nebuloznih situacija, isprepletanih likova i veza, i onih spektakularno glupih finala sezona. Znate ono, Meredit obavlja operaciju na mozgu pokušavajući da spase muža svoje najbolje prijateljice i pritom stojeći ima spontani pobačaj. A Marija plače ko kiša… Ti momenti.
Dakle, ako nemate stomak za medicinske zahvate i potpune sapunica momente, preskočite ovu seriju. Ja sam krajnje subjektivna, jer je suvišno reći da sam apsolutni fan medicinskih sapunica i da mi je plan da jednom uhvatim i pet meseci uzastopno gledam svih 1534857 epizoda ER-a. I da se razumemo, ova serija jedina ne spada u zajednički ritual i samo je moj užitak već godinama unazad :).
Ako niste nestali zgroženi, možemo da pređemo na veselije teme :).
New girl! Obavezno, lako, vickasto štivo za gledanje. Gledajte na njih kao na ekscentrične Prijatelje. U svakoj epizodi plačem od smeha, obično thanks to Schmidt.
Dalje: Hustle. BBC produkcija, o prevarantima i prevarama par excellence. Svaki put su mi skratili život za sat vremena, koliko traje jedna epizoda i koliko im treba da me stresiraju i ubede DA ĆE IH NA KRAJU UHAPSITI ILI UBITI I KAKO ĆE ONDA SNIMATI OSTALE EPIZODE NE MOGU DA GLEDAM JAO. Odlične priče, odlični scenariji, odlični britanci :).
Lie to me, najveća šteta što je prekinuto snimanje na polovini treće sezone. Glavni glumac pomalo u House-hejt fazonu (sa britanskim naglaskom, molimlepo), genije koji ne j. živu silu i živi od hvatanja ljudi u laži čitajući govor tela? Topla preporuka, iako će serija prestati taman kad se navučete…
I za kraj, najnovija ljubav: Suits. Spektakularni dvojac Harvey Specter & Mike Ross, sa tom mentor-pulen vezom, citiranjem filmova, lepim odelima, još lepšim glumcima (Gabriel Macht, hellooo), odličnim humorom. Game of power u svom punom jeku, it makes me tickle.
Malo sam kliktala ovih dana o njima, i posebno mi je zanimljivo da čitam kako njima ove stvari deluju iz glumačkog ugla. Ma, ja sam potpuno opčinjena ovom serijom, definitivno nije još jedna u nizu istih advokatskih…
(htela sam da ubacim link ka nekim mojim omiljenim momentima, but that would be pure spoiling ;)
Da ne bih dužila previše, neke serije smatram kultnim, gde je svako dodatno objašnjavanje suvišno: Boston legal, House MD, Friends, The big bang theory, Sex and the city, Gossip girl, Felicity (Hvala Ivi i Iv na podsećanju :). Tu još spadaju i sve one serije koje sam sa mamom volela da gledam pre nego što sam se preselila: Once and again, Criminal minds, Poirot, Sherlock Holmes (ali onaj stari, pravi)… lista može da ide u nedogled i prilično je izmiksovana :).
Ali! I pored svih nabrojanih serija, naš štek sezona i neodgledanih epizoda se stanjuje svakog dana, tako da smo sada u frci šta gledati dalje. Ako imate nešto zanimljivo na osnovu gore izlistanih naslova da preporučite, do tell :). Samo sci fi, fantazije, vampiri, vukodlaci, srednji vek i slični fazoni nisu u igri.
