Zombijana crta twitter

Jedna od stvari koje mnogo volim u vezi ovog mog malog online kutka je to što mi daje mogućnost da se povezujem sa sjajnim ljudima. Definitivno mi je jedna od dražih rubrika Intervju, kada otkrivam domaće kreativce i njihove projekte, pokušavajući da vam prenesem bar deo njihove strasti. Proces formiranja takvog posta jedan je od najdužih, ali najlepših. Da bi došlo do Publish dugmeta, potrebno je par dana koji prethode mojim prvobitnim oduševeljenjem, par mailova, dogovorom, kliktanjem, brisanjem, kuckanjem i čkiljenjem na jedno oko (finalna provera ne ide bez toga :).

Tako je i danas, oduševljenje formirano u novi post je pred vama. Otkrila sam pravo osveženje na domaćem vebu, i jedva čekam da vam predstavim – Zombijanu.

Zombijana crta tvitove, ne one koji ih pišu.
Zombijana nije prva izmislila ovo, postoje već ljudi koji crtaju tvitove na engleskom.
Zombijana crta tvitove čiji jezik razumije, a da nisu na engleskom.
Zombijana ne radi po narudžbinama!
Zombijana kaže ćao.

Kada ne crta twitter, Zombijana je…

Kada ne crta twitter, Zombijana je Andrijana Vešović, student završne godine na Fakultetu Vizuelnih Umjetnosti u Podgorici. Ima skoro 21 godinu, u teoriji, a ponaša se kao da ima manje. Nervira konkurenciju i familiju. To je Zombijana kad ne crta twitter, mada su je drugari i pored toga počeli zvati Zombijana, što joj se sviđa jer nije oduševljena nadimcima kreiranim od njenog pravog imena.

Kada i kako se rodila ideja o crtanju tvitova?

Prije možda pola godine, na sajtu hellogiggles.com vidjela sam kako crtaju tvit dana, mada to ne rade svaki dan. Pomislila sam kako je to odlična ideja, jer tvitovi su citati, nečije misli, i ilustrovati nešto što neko ima da kaže je zabavno i meni, a i autoru, predpostavljam. I tako sam razmišljala koliko bi bilo sjajno da neko nacrta i naše tvitove, ali da to ne budem ja, jer već i onako imam dosta da crtam. Međutim, 18. oktobra, kada je počeo sam projekat, nacrtala sam tipičnog fana Lane Del Rey, karikaturu naravno, iz čiste dosade. Tu sam počela razmišljati koliko sam zanimljivih rečenica pročitala na samom tviteru i zašto ja to ne bih pokušala da nacrtam. Postavila sam tvit- od danas ilustrujem tvitove i ne šalim se i bilo je ljudi koji su podržali, mada sam očekivala da projekat ne zaživi i bude ličan. Već sam imala u glavi kako ću to prezentovati, pa sam otvorila tumblr i izbacila prvu ilustraciju tvita od @Spajder_Pig. Dobila sam nevjerovatan feedback, koji apsulutno nisam očekivala.

Poenta je bila da crtam svaki dan, skupljam radove za portfolio, ali su ljudi odgovorili na ideju sa oduševljenjem. Tu pokrećem projekat kao pilot projekat od nedelju dana, jer sam odlučila da ga prijavim kao semestralni rad na fakultetu, kako bih dobila i ocjenu za isti. Kada sam imala prve konsultacije, profesori su mi ukazali na greške koje pravim (možete primijetiti da se tipografija mijenjala, kao i crtež postepeno), kako bi projekat bio kvalitetniji. Prvih nedelju dana ljudi su konstantno šerovali i ritvitovali tvitove o projektu i projekat je bio zapažen. Nedelju dana posle, napravila sam Facebook stranicu i u tom trenutku projekat više nije probni, već ono što će trajati i pošto dobijem ocjenu za isti. Ako nastavim crtati ovim tempom, u maju ću imati oko 400 crteža, a već su mi pristigle sjajne ideje od raznih ljudi, kao što su  štampanje ilustracija na majicama, artbook, tweetup izložba… Do sada sam dobila bezbroj pozitivnih kritika i podrške, što od ljudi sa tvitera, što od ljudi koji ni nemaju tviter.

Kako izgleda ceo proces i koliki put jedan tvit mora da prevali do crteža?

Koncept je kreiran tako da postavljam radove svakog dana. Od ponedeljka do četvrtka postavljam po jedan crtež od autora tvita kojeg nisam već crtala. U petak postavljam takođe crtež novog autora, kao i #flešbekfrajdej gdje crtam i novi tvit nekog autora kojeg sam već nacrtala.

Proces koji je potreban da se nacrta jedan tvit je malo komplikovaniji, nego što ljudi misle. Prije svega ja moram naći tvit koji ću da nacrtam. Pošto sam organizovana, imam čitav spisak tvitova koje ću nacrtati do kraja mjeseca, kao i autore. Tačno znam ko će biti nacrtan koji dan, iz čistog razloga jer mi je lakše tako. Ljude biram po svom ličnom ukusu, što možda nije ni toliko fer, ali planiram da pokrenem nedeljom anketu u kojoj će ljudi glasati koga žele da vide nacrtanog, iz navedenog razloga. Naglasila sam da ne crtam po želji, dakle ne može osoba doći i reći mi nacrtaj me, jer nisam robot i ja volim ići da pijem kafu sa drugarima, a imam i ostale oboaveze, mada ima ljudi koji se ne obaziru na to i uprkos svemu me obavijeste da žele crtež. To me možda najviše od svega nervira, jer tako se ne poštuje moje vrijeme, pa volim crtati ljude koji mi ne traže da ih crtam. Ne otkrivam ko će biti nacrtan, jer ne bi bilo zanimljivo.

Kada konačno izaberem tvit od autora koji je namijenjen za taj dan, počnem skicirati na papiru olokvom. Zatim, takođe na papiru, radim crtež rapidografima. Taj proces traje oko pola sata, ako tačno znam šta ću da nacrtam, a možda i kraće. Potom skeniram rad i u kompjuteru ga dorađujem. Dodajem tipografiju i rad je spreman za internet. Čitav proces traje oko sat vremena ako znam tačno kako ću da nacrtam nešto, jer neki su tvitovi jako ilustrativni i mogu ih već zamisliti u glavi, a neke i ne. Uglavnom, proces za jednu ilustraciju ne traje duže od sat i po vremena. Ne želim da ističem ovo kao neko žaljenje, jer stvarno uživam u ovome.

Imaš li neki omiljeni crtež/tvit do sada?

Omiljen tvit imam, ali ga još nisam ilustrovala, doći će nekad na red, al ne bih rekla koji je. Od ilustracija koje sam nacrtala do sada, omiljena mi je možda ova:

zato što sam je nacrtala upravo onako kako sam i zamislila tvit.

Ljudi često misle da crtam njih, međutim ja ilustrujem njihove misli, ne njih lično. To što za neke od njih znam kako izgledaju, predstavlja mi olakšavajuću okolnost da lakše kreiram karaktera koji će da opisuje tvit. Mada, sve se to dešava-(da ljudi traže crtež i misle da crtam njih lično) jer su možda malo lijeni i ne pročitaju opis. :)

Ja Andrijani mogu samo da čestitam na izvedbi svega ovoga,  sa željom da joj projekat traje što duže. A vi, tviteraši, čuvajte se! Možda budete nacrtani uskoro :). Svaka preporuka ide da zapratite Zombijanu na twitteru, tumblru ili facebooku, i budete uvek u toku.

Cute overload

Retko šta me je ovako oraspoložilo u poslednje vreme… kiša, posao, rano ustajanje, trka, frka, sve je nestalo kada sam naletela na instagram profil jedne – mačke! Emonemon je instagram profil vlasnika mačke pod imenom Shishi-maru, koji stvarno ima posebnog ljubimca :).

Nije li ovo najgenijalnija namćorasta mačka koju ste videli?

Ja se i dalje smejem :)))) Više slika ovde.

Stari (Novi) Beograd

Danas se malo vraćamo u prošlost. Uskačemo u vremeplov, ispiramo boje sa fotografija i puštamo ih da nam pričaju neku drugu priču.

Ne znam za vas, ali ja sam oduvek volela da gledam stare fotografije Beograda. Gledati poznate ulice, ali u nekom potpuno drugom vremenu i sjaju, zamišljajući kako li se tada živelo… jedna od mojih omiljenih moždanih razbibriga :). A facebook stranica Stare slike Novog Beograda, ili virtuelni muzej Novog Beograda kako je neki nazivaju, radi upravo to. Vodi nas kroz neku drugu dimenziju, pričajući nam istoriju kroz slike i komentare.

Pa tako imam priliku da vidim kako je moj stari kraj nekada izgledao…

Blok 37,pogled ka bloku 38. (sredina 1970-ih)

I da pročitam i vidim nešto o starom aerodromu koji se tu nekada nalazio, a o kome sam čula samo priče. Ako ste sa Novog Beograda, verovatno ste bar nekad čuli od roditelja  “ovde su nekad poletali avioni”, ili onu čuvenu “tu gde se ti igraš bila je jedna velika močvara”. Potpuno neshvatljivo sedmogodišnjoj meni :)).

Jedan od omiljenih mi je definitivno album Fontana, valjda zato što još uvek imam jasna sećanja na nju. Bioskop sa bratom, semenke, čekanje u redu za projekciju i neudobna sedišta.

Fontana

Ono što me najviše oduševljava kod ovih slika je PRAZNINA. Divna praznina na sve strane.

Stari Merkator – pogled na pijacu “Novi Beograd” i parking u ulici Palmira Toljatija.

Kružni tok kod opštine Novi Beograd 1988. godine.

Kej oslobođenja kod hotela “Jugoslavija”. Obratite pažnju na nedostatak splavova.

A evo i načina da se ta silna praznina popuni… CIRKUSOM. Sećam se da nas je deda jednom vodio u neki sličan, isto na Nbgu. Bila sam jako mala, i jedino čega se sećam je koliko sam grčevito stezala one tribine da ne bih propala kroz njih :D. Naravno, bilo je to dosta vremena posle ove slike :)

Cirkus na mestu današnjeg Prvog osnovnog suda (ex IV opstinski). Slikano verovartno krajem 1970-ih, pošto se u daljini vidi zgrada Genexa u izgradnji.

I za kraj, fotka koja mi je izmamila instant osmeh na lice.  Moj sadašnji kraj! Trafika je do skora bila na istom mestu. A primetite i taj stil i to društvo, sjajno :))

Okretnica u Pohorskoj. Tada je okretala trola, a sada autobus 16.

Ovu stranicu vode dva momka, Nemanja i Ivan, koji su je 2010. godine pokrenuli u želji da prikažu neko drugo vreme i pokažu mlađim Novobeograđanima kako je njihov kraj nekada izgledao. Dnevno izbacuju i po desetak slika, a popularnost stranice vrtoglavo raste. Kažu da su posebno ponosni na aktivnost njenih članova – ljudi koji šalju fotografije lične arhive ili se dopunjuju u komentarima. A kako da ne budu ponosni, kada slike uz neke komentare dobiju baš taj “vremeplov” momenat – na trenutak vas zamisle i vrate u prošlost.

Novobeograđani ili ne, Stare slike Novog Beograda su moja topla preporuka.

PS. Sad shvatam da bih i ja verovatno imala šta da doprinesem… pored toga što sam odrasla na Nbgu, moji roditelji kao i uža porodica takođe su tu jako dugo. Sigurno mogu iskopati neke hipi slike iz maminih albuma :)).

PPS. Za drguge lokal patriote, tu su i Stare slike Zemuna, kao i Stare slike Beograda, podjednako zanimljive.

Makers

Adam Savage iz Mythbustersa drži predavanje o pravljenju stvari, o strasti, detaljima, umetnosti, kulturi i niti koja sve to povezuje.

Adam’s keynote at this past weekend’s XOXO art and technology festival in Portland, Oregon. In this talk, Adam frames his obsession with making and replicating movie props as a conversation with popular culture.

Umesto zaključka, citiraću ga kratko: When you’re young and poor, labour is the cheapest asset that you have. I ako mene pitate, sjajne stvari mogu da vam se dogode kada imate strast i želju za radom. Provereno.

Bez puno opisivanja, ovaj video definitivno vredi 20 minuta vašeg vremena.

via dnevnikeklektika