Ovih dana, opsedaju blogove. Nalaze se na svim mogućim gift, wish, i kakvim sve ne listama. A kako i ne bi…
Kod nas su poznate kao “obične olovke”, ali verujte mi da nema ništa običnog u njima.
Izrađene su od slojeva recikliranog papira, u boji. U više boja. U više divnih boja. U više divnih boja koje rezanjem izgledaju kao duga. Jasno vam je…
Već sam vam par puta spomenula kako imam tu neku čudnu opsesiju papirom i svim tvorevinama od papira… I ne mogu a da ne zamislim kako bi ove olovke savršeno išle uz neki moleskine, ili neki divni sketch blok… True match, kad vam ja kažem.
Sam naslov (konačno :) govori sve. Fotografije skupljane vremenom, redovno kačene na Facebook stranicu. Biće još, samo da uhvatim još dana gde na miru mogu da klikćem po ćoškovima Interneta.
P.S. Druga verzija naslova je bila: Ima neka tajna veza…
Dance class
Think pink
Flowers or cupcakes
Fortune chair :)
Perfect fit
Girls & Bow ties
Pots & Gents
Ovo su bili samo neki moji favoriti, ostatak možete videti na gore pomenutoj stranici, u albumu Asocijacije. Hope u enjoyed :)
Ovo je jedan od onih postova u kojem, od silnog ushićenja, uvod jednostavno neće da mi pređe preko tastature. Iz kog ugla da pristupim, kako da počnem? Ovog puta umetnik Gregory Euclide mi zadaje muke, jer od mnoštvo divota moje misli n’umeju da se saberu :).
Jer, svaki od njegovih radova svet je za sebe. Svet čudesa, nastao kombinacijom svega i svačega – od vodenih boja, lišajeva, biljnog semenja, sa dodatkom drveta, sunđera, malo mahovine, žice, plastičnih kesa, paprati…
Ko bi rekao da bi od tih sastojaka moglo da nastane nešto ovako, ha?
Pored reljefnih radova, ravni tj flat works nisu ništa manje impresivni… Sve odiše tom nekom smirenošću, poput onih savršenih engleskih krajolika.
A tek instalacije… mini gradovi. It’s aliiive!
Za dalje razgledanje njegovih radova, toplo preporučujem njegov flickr nalog.
Retko kad gledam TV, i malo šta me može zadržati na određenom kanalu. Međutim, neke stvari mogu da uhvatim i u poslednji minut emitovanja pa da se opet nasmejem. Kao recimo Monty Python’s Flying Circus. Cirkus, u svakom smislu te reči. Na sebi svojstven, britanski način.
Malo sam kliktala, pa otkrila da je autor svih onih genijalnih, vrlo često wtf izazivajućih animacija i ilustracija koje se prikazuju između skečeva gospodin Terry Gilliam. Najčešće inspirisan slikama Hieronymus Boscha i Pieter Bruegela (o kojima bih mogla ceo post izdvojiti posle ovog istraživanja), uspeo je da pravi ovakva čudesa tamo negde sedamdesetih godina prošlog veka. Miks stilova, sama poenta cele serije (ako je uopšte ima), i taj preko svake mere uvrnuti britanski humor daju ovaj rezultat:
The shows were composed of surreality, risqué or innuendo-laden humour, sight gags and observational sketches without punchlines.
Iii, dragi moji, došao je red da zaokružimo priču o Barseloni. Prvo smo videli deo šareniša koje smo uspeli da obiđemo, pa onda harmoniju koja se može naći u tom šarenišu, a danas…
Danas posmatramo grad kako se kreće.
U pitanju su mali fotografski eksperimenti za koje nam je trebalo dosta vremena i strpljenja da podesimo, škljocnemo, odaberemo i montiramo.
Za početak: jedan gif, mnoštvo slika koje je bilo potrebno za njegovo kreiranje, i jedno savršeno veče. Noć, gomila judi, svetla, sreća, umor, pulsirajuće noge. I gledanje na sat hoćemo li stići na magične fontane koje se naziru u pozadini.
Mesto slikanja: vrh tržnog centra Arenas Fotograf:Miodrag Asistent fotografije:Aca Dežurno levo smetalo: ja Patila se sa montažom: ja
U statičnom izdanju, to ovako nekako izgleda:
Valjda ste i sami shvatili da se u ovom gradu teško mogu pobrojati sva mesta koja treba videti. Vremena tako malo, a divota previše. Čak ni kola ne pomažu u svim situacijama… ali zato vazdušni prevoz itekako pomaže :). U Barsi postoji jedna (tačnije, dve) genijalne stvari: žičare. I obe voze do gradskog brda, Monžuika. Pogled iz jedne od njih izgleda ovako nekako:
Bio je plan da možda izvučem koji GIF sa ove visine, ali je nemoguće držati mirno foto aparat kada se klackate na jednoj žici. Izbezumljenu sliku moje malenkosti u pozadini ćemo ovaj put preskočiti :).
I kada se doklackate na Monžuik u tom čudu, hodate još malo. Pa još malo. Dok ne stignete do utvrđenja sa ovim pogledom:
Mesto slikanja: tvrđava na Monžuiku Fotograf:Miodrag Asistent fotografije:Aca Dežurno levo smetalo koje je srećno što je preživelo žičaru: ja Patio se sa motažom videa: Aca
To bi bila (ooogromna) luka Barselone, koja u “izvornom” obliku izgleda ovako nekako. Prosto dahooduzimajuće, da ne kažem breathtaking :)
I, dragi moji, to je to od našeg španskog odmora.
Ostajte mi lepi i nasmejani, i drž’te se po ovoj ‘ladnoći!
♥
