Normalno

Za sve one koji me pitaju “Kako vam je tamo?”, nemam drugi odgovor sem “Normalno”.

Jer, živimo u divnom kraju.

Radimo ono što volimo.

Imamo kvalitetno društvo.

Pravimo kolače svako malo.

IMG_20140721_000845

Smejemo se. Šetamo. Pričamo.

IMG_20140718_140311

Ujutru pijemo kafu zajedno, pre posla.

Uveče pravimo velike planove.

IMG_20140713_175450

Vikendom istražujemo nove predele.

IMG_20140719_204635

Ili sređujemo naše backyard predele :).

Idemo i svaki dan vičemo “kakav grad, kakav grad”.

IMG_20140716_233125

I najvažnije, ponovo se budimo i ležemo sa najslađom njuškicom na svetu.

IMG_20140722_175614

Tako da, sve je normalno. Baš onako kako treba da bude.

via Auckland

Od poslednjeg posta na ovom blogu do danas došlo je do previše promena… za početak prvo jednog statusa, pa onda drugog, i na kraju trećeg, poslovnog. Taj poslednji otvorio je mnogo vrata i doneo toliko promena da sve i da hoću ne mogu da ih pobrojim.

Zapravo, cela prošla godina bila je jedna od najintenzivnijih. Naterala me je da izađem iz svojih zona komfora (da, množina), da se (s)nađem u nekim potpuno novim situacijama, i da mi stomak zaigra od same pomisli da se naš zajednički najveći cilj može ostvariti. Prošli su meseci rada, novih situacija, papirlogije, nervoze, i hiljadu drugih ciklusa, da bih sad ove redove pisala sa druge strane planete :).

Auckland harbour

Oni koji me poznaju znaju da je odlazak iz Srbije bio na top listi prioriteta poslednjih par godina, i da će bilo koja prilika za tako nešto biti iskorišćena u roku od odmah. Tako i bi, s tim da je ova prilika zapravo bila nešto najbolje što smo mogli da zamislimo. Dovoljno je samo da kažem da sam ovde samo nekoliko dana i da se već osećam komforno kao kod svoje kuće. Mada, kako i ne bi, pored ovakvog dočeka odmah na aerodromu :)).

MR, čovek od reči i doček na srpski način u sred Aucklanda: tabla, so i lepinja.
Bio je tu i crveni tepih, ali ga nema u kadru :D

Elem, znam da ste svi radoznali da čujete i vidite kako nam je, ali mi pored posla, selidbe i svakodnevnih shopinga kojima nadoknađujemo sve osnovne stvari koje nismo poneli, trenutno nemamo puno vremena pa vas za sad ostavljam sa ovih nekoliko slika, do neke sledeće prilike kada se sve slegne. Za sada imamo samo slike sa puta i to uglavnom sa telefona koje su uglavnom već objavljene, ali za sve one koji nemaju tw/fb/ig, evo male foto priče…

Kada smo kretali, Airserbia je kasnila sa poletanjem preko pola sata, što je bilo dovoljno da budemo spremni na trčanje kroz Frankfurtski aerodrom čim sletimo. Srećom, trčanja nije bilo i imali smo taman dovoljno pauze da malo odmorimo i pripremimo se za sledećih 6h letenja ka Dubaiju.

Pauza u Frankfurtu

Iz ove perspektive kad posmatram, put je prošao stvarno glatko, verovatno najviše zato što smo bili toliko srećni i odjednom rasterećeni od cele frke & panike oko pakovanja, i unapred spremni za toliko sati u avionu. Plus smo odabrali dobru avio kompaniju i čini mi se najbolja moguća sedišta :).

Frankfurt, spremni za poletanje

Frankfurt, spremni za poletanje

Dubai airport

Čekajući ukrcavanje za rutu Dubai-Melbourne

Čekajući ukrcavanje za rutu Dubai-Melbourne

Ruta je bila sledeća: Beograd – Frankfurt – Dubai – Melburn – Auckland. Total sati provedenih u avionu: preko 20. Trebalo je to nekako prekratiti…

Kada smo stigli, pored gospodina na prvoj slici dočekalo nas je sunce, palme na aerodromu, i prelepa priroda (ovo je zapravo understatement) celim putem do kuće.

Istog dana usledila je kupovina najosnovnijih stvari, koja se nekako svakim danom samo proširuje. Čekamo još koji dan da se skućimo pa će biti i više vremena za slikanje i update svega. Stay tuned.

PS. Za sve one koji me pitaju ovih dana kako, zašto, hoćuija, dajmiobjasni i slično: nema prečica. Mi smo imali taj neki ludački splet okolnosti koji je doveo do ovoga, ali i sa tim nam je trebalo i vremena i živaca i para. Nema ništa preko noći, ali je dovoljno za početak jedna stvar: da to stvarno želite. Kada raskrstite sa sobom da ste spremni za ovakvu avanturu i da nemate nikakvih sumnji, onda krenite da  tražite, kopate, cimate, i verujete. Nama je uspelo.

PPS. A da, tu je i novi izgled bloga kao nešto potpuno privremeno. Stara tema je već odradila svoje, ali dok ne završimo novi dizajn, biću kao obućar sa tuđim (i to besplatnim) cipelama, jbg :).

Joss

Slušam je dugo, ali sam tek skoro počela i da je gledam.

Klik po klik, postala je moja nova music crush. Definitivno pored gospođica Knowles, Keys i Blige, upisujem i Joss Stone na moj spisak must see u kome su sve konstante – videti/slušati kada god za to bude prilike.

Ovih dana mi je glava na sto strana i u sto lista  za obaviti pred odmor, pa mi njen glas u pauzama dođe kao neki regenerator živaca. A tek ta energija, izraz lica kada krene muzika… ma čista sreća. Tačno ono što mi treba u ovom trenutnku.

A vi, kako ste? :)

Instagram jež

Zaboravite na instagram mačke (ali samo na momenat), i upoznajte Darcy! Jež sa svojim instagram nalogom. Cute overload je upravo podignut na novi nivo.

darcy2

darcy4

darcy5

darcy3

Zapratite Darcy ovde.

Mislim da je vreme za neku seriju postova – the cute animals of instagram, našlo se tu materijala. Šta kažete?