Normalno

Za sve one koji me pitaju “Kako vam je tamo?”, nemam drugi odgovor sem “Normalno”.

Jer, živimo u divnom kraju.

Radimo ono što volimo.

Imamo kvalitetno društvo.

Pravimo kolače svako malo.

IMG_20140721_000845

Smejemo se. Šetamo. Pričamo.

IMG_20140718_140311

Ujutru pijemo kafu zajedno, pre posla.

Uveče pravimo velike planove.

IMG_20140713_175450

Vikendom istražujemo nove predele.

IMG_20140719_204635

Ili sređujemo naše backyard predele :).

Idemo i svaki dan vičemo “kakav grad, kakav grad”.

IMG_20140716_233125

I najvažnije, ponovo se budimo i ležemo sa najslađom njuškicom na svetu.

IMG_20140722_175614

Tako da, sve je normalno. Baš onako kako treba da bude.

via Auckland

Od poslednjeg posta na ovom blogu do danas došlo je do previše promena… za početak prvo jednog statusa, pa onda drugog, i na kraju trećeg, poslovnog. Taj poslednji otvorio je mnogo vrata i doneo toliko promena da sve i da hoću ne mogu da ih pobrojim.

Zapravo, cela prošla godina bila je jedna od najintenzivnijih. Naterala me je da izađem iz svojih zona komfora (da, množina), da se (s)nađem u nekim potpuno novim situacijama, i da mi stomak zaigra od same pomisli da se naš zajednički najveći cilj može ostvariti. Prošli su meseci rada, novih situacija, papirlogije, nervoze, i hiljadu drugih ciklusa, da bih sad ove redove pisala sa druge strane planete :).

Auckland harbour

Oni koji me poznaju znaju da je odlazak iz Srbije bio na top listi prioriteta poslednjih par godina, i da će bilo koja prilika za tako nešto biti iskorišćena u roku od odmah. Tako i bi, s tim da je ova prilika zapravo bila nešto najbolje što smo mogli da zamislimo. Dovoljno je samo da kažem da sam ovde samo nekoliko dana i da se već osećam komforno kao kod svoje kuće. Mada, kako i ne bi, pored ovakvog dočeka odmah na aerodromu :)).

MR, čovek od reči i doček na srpski način u sred Aucklanda: tabla, so i lepinja.
Bio je tu i crveni tepih, ali ga nema u kadru :D

Elem, znam da ste svi radoznali da čujete i vidite kako nam je, ali mi pored posla, selidbe i svakodnevnih shopinga kojima nadoknađujemo sve osnovne stvari koje nismo poneli, trenutno nemamo puno vremena pa vas za sad ostavljam sa ovih nekoliko slika, do neke sledeće prilike kada se sve slegne. Za sada imamo samo slike sa puta i to uglavnom sa telefona koje su uglavnom već objavljene, ali za sve one koji nemaju tw/fb/ig, evo male foto priče…

Kada smo kretali, Airserbia je kasnila sa poletanjem preko pola sata, što je bilo dovoljno da budemo spremni na trčanje kroz Frankfurtski aerodrom čim sletimo. Srećom, trčanja nije bilo i imali smo taman dovoljno pauze da malo odmorimo i pripremimo se za sledećih 6h letenja ka Dubaiju.

Pauza u Frankfurtu

Iz ove perspektive kad posmatram, put je prošao stvarno glatko, verovatno najviše zato što smo bili toliko srećni i odjednom rasterećeni od cele frke & panike oko pakovanja, i unapred spremni za toliko sati u avionu. Plus smo odabrali dobru avio kompaniju i čini mi se najbolja moguća sedišta :).

Frankfurt, spremni za poletanje

Frankfurt, spremni za poletanje

Dubai airport

Čekajući ukrcavanje za rutu Dubai-Melbourne

Čekajući ukrcavanje za rutu Dubai-Melbourne

Ruta je bila sledeća: Beograd – Frankfurt – Dubai – Melburn – Auckland. Total sati provedenih u avionu: preko 20. Trebalo je to nekako prekratiti…

Kada smo stigli, pored gospodina na prvoj slici dočekalo nas je sunce, palme na aerodromu, i prelepa priroda (ovo je zapravo understatement) celim putem do kuće.

Istog dana usledila je kupovina najosnovnijih stvari, koja se nekako svakim danom samo proširuje. Čekamo još koji dan da se skućimo pa će biti i više vremena za slikanje i update svega. Stay tuned.

PS. Za sve one koji me pitaju ovih dana kako, zašto, hoćuija, dajmiobjasni i slično: nema prečica. Mi smo imali taj neki ludački splet okolnosti koji je doveo do ovoga, ali i sa tim nam je trebalo i vremena i živaca i para. Nema ništa preko noći, ali je dovoljno za početak jedna stvar: da to stvarno želite. Kada raskrstite sa sobom da ste spremni za ovakvu avanturu i da nemate nikakvih sumnji, onda krenite da  tražite, kopate, cimate, i verujete. Nama je uspelo.

PPS. A da, tu je i novi izgled bloga kao nešto potpuno privremeno. Stara tema je već odradila svoje, ali dok ne završimo novi dizajn, biću kao obućar sa tuđim (i to besplatnim) cipelama, jbg :).

Joss

Slušam je dugo, ali sam tek skoro počela i da je gledam.

Klik po klik, postala je moja nova music crush. Definitivno pored gospođica Knowles, Keys i Blige, upisujem i Joss Stone na moj spisak must see u kome su sve konstante – videti/slušati kada god za to bude prilike.

Ovih dana mi je glava na sto strana i u sto lista  za obaviti pred odmor, pa mi njen glas u pauzama dođe kao neki regenerator živaca. A tek ta energija, izraz lica kada krene muzika… ma čista sreća. Tačno ono što mi treba u ovom trenutnku.

A vi, kako ste? :)

Instagram jež

Zaboravite na instagram mačke (ali samo na momenat), i upoznajte Darcy! Jež sa svojim instagram nalogom. Cute overload je upravo podignut na novi nivo.

darcy2

darcy4

darcy5

darcy3

Zapratite Darcy ovde.

Mislim da je vreme za neku seriju postova – the cute animals of instagram, našlo se tu materijala. Šta kažete?

Avanture Đoleta, Kordelije, Miju i Kaće Gaj

Eto, da čovek ne poveruje, konačno je došlo vreme da se malo posvetim blogu. Posle ovolikih pauza obično volim da objavim nešto posebno, tako da ovaj put imam nešto jako interesantno za sve vas (a posebno mačkoljupce :).

Danas uskačemo u svet Đoleta, Kordelije, Miju i Kaće Gaj. Šta, ne znate ko su oni? Onda verovatno niste na Fejsu ili živite u nekom paralelnom univerzumu :). Šalu na stranu, ukoliko vam nije poznato nastavite da čitate, garantujem vam dobru dozu smeha.

Katarina Gaj je jedna kreativna devojka, koju sam prvo zapazila zbog njene fotografije, a kasnije zbog urnebesnih stripića kojima oslikava svoju svakodnevnicu okružena najdivnijim ljubimcima. Pre dva dana je bilo godinu dana od prvog stripića, te je ovo sad idealna prilika da ih sve malo više upoznamo.

katarina-gaj-strip

ako stvarno niste upoznati sa njima, vreme je da ih upoznate

Dakle, prvo i osnovno – ko je Katarina Gaj i čime se bavi?

Ja sam profesor engleskog jezika, počela sam sa 19 godina da pomažem kao pomoćnik profesora- tičr asistent u školi moje majke Gordane Gaj (naime džeparac sam odrađivala tako što sam radila). Upisala sam engleski jezik i književnost i diplomirala pa i dalje radim u istoj školi kao profesor. Radila sam i tokom studija što mi je drago jer narednog septembra biće tačno 10 godina kako radim sa decom, a malo ko mojih godina može da kaže da već ima 10 godina iskustva (nažalost).
Obožavam svoj posao i svoje đake, trudim se da im bude zabavno koliko i korisno, poslednjih godinu dana počela sam da izvodim svoje đake koji su uz mene odrasli na ispite (FCE) i mogu da se pohvalim da su mi do sada svi položili! To što sam profesor jezika mi je primarna okupacija i zanimacija a sve ostalo je jednostavno hobi.

katarina-gaj-strip1

ovako nekako i ja :D

Kada i kako su krenuli stripići?

Stripići spadaju u moju dugačku listu hobija i stvari koje pravim. Fotografija, šivenje, pravljenje ogrlica, crtanje (na papiru), piskaranje, sakupljanje mačaka sa ulice i pričanje sa istima spadaju takođe u tu listu. Njih sam krenula da crtam zato što sam neuredna i jedan dan sam po milioniti put odlučila da ”potpuno i načisto pospremim sobu tako što ćču sve povaditi iz ormara i presložiti i više nikada neće biti neuredna”.

Kao što to uvek biva kad god krenem da čistim, uvek naiđem na nešto što me zaintrigira, ostavim na podu sve što sam povadila i soba posle spremanja ostane u još većem haosu. Taj dan naišla sam na stari tablet koji je bio poklon od bivšeg dečka i htela sam da ga bacim, mislila sam em je mator, em je prašnjav, em ja ne znam da crtam al reko ajd da ga priključim na komp pa da vidim dal barem radi. I onda sam naslikala sebe u neurednoj sobi i okačila na Facebook sa captionom- “bravo kaća ajmo da crtamo kako nam je neuredna soba-ne da je spremimo” ili nešto slično.

katarina-gaj-strip2

Pošto je dobila zilion lajkova- kao ništa što sam postovala do tada, odlučila sam da je obrišem sa fejs zida i otvorim novi album. Nazvala sam ga ”Avanture đoleta, kordelije i kaće gaj

Postoji li nešto specifično što želiš da preneseš kroz njih?

E sada ako pričamo o koncepciji po kojoj su pisani (mada ovo je teško sumirati jer su evoluirali sa mnom, onako usput) volela bih da mislim da je zapravo suština svega razvoj likova. Volim da mislim da je Kordelija tipična mačka, koja se mazi isključivo kad ona to želi, dobronamerna ali oštra, izuzetno pametna i pronicljiva veoma uljudna prema drugima osim mene. Mene ne miriše najbolje jer je zaljubljena u Đoleta (što je stvarno istina – od prvog sekunda od kad su se upoznali ovakvi su bili), a Đole je zaljubljen u mene ( kao i svaki drugi pas u gazdu jelte).

Takođe Kordelija je kao lik pomalo bazirana po mojoj mami – koja obožava stripiće ( i to je prva stvar za koju sam dobila ozbiljnu pohvalu od nje) i svaki put komentariše kako joj je Kordelija omiljena; Đole, Miju i ja zapravo služimo kao kontrast Kordeliji. Ja i Đole smo tupavi i zaljubljeni, podložni lošim odlukama i ne promišljanju svojih postupaka zarad ljubavi, sreće i svega god što nije pragmatično i logično.

katarina-gaj-strip3

Miju je kao lik neko ko voli da jede, da se mazi i nema neki komentar osim Miju! U pravo životu Kordelija je divna mačka, koja ne voli da je neko gnjavi, pogotovo ne ja jer ja baš umem da budem dosadna sa gnjavažom. Paralela sa stripićima i pravim životom jeste da je Kordelija zapravo najrealnija i tipičnija ona je prava mačka!

Đorđe je jedna prevelika maca, čak se i ponaša kao veliki debeli mačor-dakle nije tipičan; Miju je debela, mazna, i ona je malo kao mačor- svi misle da je dečak;
A ja kao lik sam ćutljiva i povučena- osim kad nisam pred najbližim prijateljima ili na poslu- tu se razgalamim te mi se nekoliko puta desilo da se ljudi oduševe kad me upoznaju misleći da sam bog zna kako zabavna zbog stripića pa budu malko razočareni kad shvate da sam potpuno normalna i stabilna.

katarina-gaj-strip4

instagram je stvarno tu, možete ih sve ovde zapratiti

Obzirom da ljudi veoma pozitivno reaguju na to, šta se sve razvilo od toga?

Što se tiče nekih planova- u nekim sam razgovorima oko izdavanje knjige koju preko letnjeg raspusta treba da napišem, malo me plaši taj poduhvat jer je ipak drugačije sastaviti jednu knjigu nego dnevni stripić ali o tom potom a i plaši me odaziv ljudi jer sam svesna da je realna kupovina veoma drugačija od lajkova na fejsu. Ne bih volela da neko uloži u mene i da im se to ne isplati tako da malo osećam pritisak koji sam opet sama sebi postavila ali probaću pa ćemo videti.

katarina-gaj-strip-kucomacici

Imaš li ti neki svoj omiljeni stripić koji si uradila?

Ovo mi je jedan od najomiljenijih bila sam vrlo ponosna kad sam ga nacrtala:

katarina-gaj-strip5

Pošto sam završila i književnost znam ponešto o analiziranju pa sam bila ponosna zato što:
Predstavljen je kontrast maštanja o nečemu nedostižnom i divnom, kao što sva deca maštaju- sa suočavanjem sa realnošću kada se možda i ti snovi ostvare. Sve prikazano kroz realnu predstavu mačke koja voli da jede svežu ribu takođe povezano sa stereotipnom paralelom da usamljene žene uzimaju mačke da ne bi bile usamljene. Jer mačka ne leči usamljenost i ne treba ih uzimati iz tog razloga. Možda ja i predajem previše značenja tome kada sad gledam ali sećam se da sam o tome mislila kad sm ga nacrtala.

——-

Ja moram priznati dragi moji da sam JEDVA odabrala tih nekoliko crteža koliko je ovde kulturno da stane. Sve sam ih iskliktala i pošteno se ismejala, pa ako biste i vi da malo začnite ove sive dane, topla preporuka je da zapratite Kaću na Fb ovde, i uživate u njenim avanturama, idealno bi bilo da počnete sa oblakom džiberom, meni je ulepšao jučerašnje pokislo veče :D

katarina-gaj-strip6

I Kaći naravno veliko hvala što je odvojila vreme da odgovori na ova pitanja i hvala joj što deli svoje stvarne i izmišljene trenutke sa nama :)