Control freak kakav jesam, navikla sam često da odmeravam šta sam  i koliko postigla i naučila u određenom periodu. Najčešće je veliki suma sumarum oko Nove godine i rođendana (pošto je na polovini godine :).  I uvek sam dobra u tome da se prekorim za nešto što nisam završila (ili čak započela), ali danas neću to uraditi. Danas punim 22 godine, i želim da kažem jedno veliko HVALA svemu što imam, a što se nekako uvek podrazumeva.

Zahvalna sam:

Što imam divne prijatelje. One sa kojima se razumem samo jednim pogledom, koji mogu da me trpe kada sam i sebi naporna, da me nasmeju do suza i da se ne naljute kada se moje “zovem te za pola sata” pretvori u poziv sutradan.

Što imam porodicu koja se uvek žrtvovala da mom bratu i meni pruži najbolje. I što je brat tako divna osoba sa kojom imam super odnos. I naravno, što smo svi zdravi, veseli i rumeni.

Što sam već evo godinu i po zaljubljena u najpozitivniju osobu sa kojom se svaki dan smejem i uživam u sitnicama.

Zahvalna sam životu što je tako uvrnut, i što me je nekim skroz čudnim okolnostima i krivudavim putem doveo do mesta gde sam sad.

Što živim u vremenu u kome su mi informacije dostupne stalno, što imam priliku da učim i razvijam se na najslobodniji način do sada.

Eto, biće da su me ove vrućine i miris lipe omamili i skroz raspekmezili, obično nisam ovakva ;). Ali je svejedno lepo ponekad stati i zahvaliti se na onome što imamo, umesto stalno biti skoncentrisani na ono što nemamo. I nije bitno da li to Hvala rekli sebi, Bogu, sudbini ili univerzumu… A vi, na čemu ste zahvalni?

Image credits: Everything is beautiful