U  moru youtube klipova koji cirkulišu Internetom svakodnevno, čni mi se da danas nije lako nekoga “nagovoriti” da pogleda nešto novo. Ne znam za vas, ali meni izraz “moraš ovo da vidiš” izaziva blagi facijalni grč kada se prečesto koristi. Ali, ja sada delim jedno otkriće sa vama koje vi prosto morate da pogledate :)).

U pitanju je stari češki animirani crtani film, nastao prvi put krajem 1976. godine. Naslov “A je to!“, što u prevodu znači “I to je to!“, dobija smisao tek kada se odgleda koja epizoda. A u epizodama ima svega, na wikipediji je to mnogo bolje opisano:

The show features the two characters facing mostly self-made problems, trying to solve them using any possible and impossible tools and construction gadgets. This leads to even more problems and yet, eventually, the two manage to get a working result with a mostly surprising solution.

The humour is not the only feature of the show, another feature is having an optimistic approach towards life. The two characters always get into problematic situations, but they never give up until they solve the problem in imaginative ways.

Recept je proveren u svakoj epizodi: jedan problem, praćen sa mnogo genijalnih ideja za rešenje, koje na kraju rezultiraju ili apsolutnom katastrofom ili potpuno neverovatnim proizvodom.

A sve to bez imalo reči ili mimike lica, samo uz muziku… Animacija, rađena u stop motion tehnici, deluje beskprekorno. Pozadinski detalji poput trave, alata, uličnih svetiljki i drugih sitnica su zapravo figurice koje kreiraju savršeno okruženje.

Sve u svemu, meni ovo predstavlja pravo malo osveženje u moru filmova i serija koje imaju toliko predvidive nastavke… jer verujte mi, ove ideje su nepredvidive :). Svaka čast autorima, Lubomíru Benešu i Vladimíru Jiráneku.

Ovo su moji favoriti za sad, a vi pronađite svoje :)

I dragi moji, To je to! za sad. Do sledećeg otkrića, ostajte mi kreativni!

:)

P.S. ako sam vas kojim slučajem zainteresovala, ostale epizode se mogu downloadovati ovde. Wink, wink.

Follow my blog with Bloglovin

Ne, ne mislim na dobro poznatu seriju, ako ste na nju pomislili. Nije da baš mogu da pričam o vremenu kada se još nisam ni rodila, ali mogu da vam pokažem šta imam iz tog vremena. Tj. šta moja mama ima.

Još kao mala sam obožavala da listam ovu veliku knjigu, odnosno 29 brojeva tinejdžerskog časopisa iz sedamdesetih godina, uredno ukoričenih. Tina, magazin za djevojke iz Zagreba.

Pre chatova, mailova, facebooka i svega, po časopisima su bile popularne rubrike tipa Dopisujmo se. Ono što mi je posebno drago je što je ovaj časopis spojio moju mamu sa prijateljicom sa kojom se i dan-danas čuje, bez obzira što se nisu godinama videle. Eno ih tamo, pišu pisma i dalje, i to obavezno penkalom. Probale su i e-mail, ali kažu da nema dušu :). Zato ovaj post svečano posvećujem njima dvema. (Silvija, ako čitaš ovo, osećaj se prozvanom :)

Ne znam da li ste ikada čitali nešto što je toliko staro, ali meni je užasno bila zanimljiva modna rubrika, i do beskonačnosti sam mogla da gledam modne skice. U svakom broju po par nacrtanih modela, često i od ruku čitateljki. Potpuni hipi šareniš :).

Umesto da ovaj post opteretim slikama, bila sam vredna pa sam svih 29 naslovnih strana slikala i upload-ovala na svoj flickr. Trk ovde ako vas zanima kako su izgledale. Ko zna, možda nekom posluži kao inspiracija… ili avatar :).