Ovo je jedan od onih postova u kojem, od silnog ushićenja, uvod jednostavno neće da mi pređe preko tastature. Iz kog ugla da pristupim, kako da počnem? Ovog puta umetnik Gregory Euclide mi zadaje muke, jer od mnoštvo divota  moje misli n’umeju da se saberu :).

Jer, svaki od njegovih radova svet je za sebe. Svet čudesa, nastao kombinacijom svega i svačega – od vodenih boja, lišajeva, biljnog semenja, sa dodatkom drveta, sunđera, malo mahovine, žice, plastičnih kesa, paprati…

Ko bi rekao da bi od tih sastojaka moglo da nastane nešto ovako, ha?

Pored reljefnih radova, ravni tj flat works nisu ništa manje impresivni… Sve odiše tom nekom smirenošću, poput onih savršenih engleskih krajolika.

A tek instalacije… mini gradovi. It’s aliiive!

Za dalje razgledanje njegovih radova, toplo preporučujem njegov flickr nalog.

Enjoy! :)

Pojam umetnička instalacija pojavio se negde oko 1970. godine, u vreme širenja savremene umetnosti (eng. contemporary art). Instalacije nisu skulpture u klasičnom smislu te reči, već se definišu kao “prostorna trodimenzionalna umetnost“, jer ceo doživljaj umetničkog dela zavisi od prostora u kome se nalazi.

Rebecca Ward je američka umetnica koja u svojim instalacijama koristi lepljive trake u raznim bojama. Detaljnim proračunima ona se trudi da postavi kompoziciju koja stvara harmoniju između linije i prostora.

Rebeka za svoja dela kaže:

My installations are site-specific works dependent upon the space they occupy. Utilizing existing lines, beams, and angles, each piece I create is informed by the individual site and its unique linear movement. Thus, my installations are inherently architectural.

Izgleda tako jednostavno, da mi je prosto došlo da oblepim sobu u 300 boja… samo da imam toliko trake :)