Došlo je vreme za intervju sa još jednom kreativnom mladom damom :) Jovana Petković iz Beograda je još jedan primer kako kreativnost i inspiracija ne biraju ni vreme ni mesto kada će da se probude u vama. Otkako je otkrila svoj krojački talenat, Jovana ne prestaje da ga usavršava. Ja samo mogu reći da joj odlično ide.

Biti zaljubljena u modu je jedna stvar, a potpuno druga kada je sama stvaraš. Kako je to počelo kod tebe?

Kod mene se to dogodilo u prelomnom periodu mog života, posle završetka fakulteta. Kao diplomirani ekonomista sam počela da radim u banci. Shvativši da radim posao koji ne volim, odlučila sam da je ovo idealno vreme da budem hrabra, i da se oprobam u jedinoj stvari koju sam volela i koja je ceo život tinjala u meni. Iako nikada do tada nisam skrojila ništa, niti uzela iglu u ruke, niti sela za mašinu, imala sam neku ludu hrabrost, i unutrašnji glas da ću ja to znati. Mislim da sam se rodila sa tim talentom, pitanje je samo bilo prepoznati trenutak i odabrati način na koji ću se baviti modom!

Dosta različitih modela si dosad iskrojila. Gde nalaziš inspiraciju?

Ovo pitanje je najčešće u mom okruženju, ljudi mi ga svakodnevno postavlaju. A ja nemam konkretan odgovor, mislim da je nalazim u svemu, u raznim zanimljivim osobama, u bojama, muzici, osećanjima. One nastaju kao sublimat svih mojih doživljaja iz svakodnevog života, i jedini kriterijum je osećaj i intuicija. Ako mi se nešto svidi, i ako verujem u to, krenem za tim…

Koje materijale najčešće koristiš?

Što se tiče materijala paleta je široka, u principu najviše volim prirodne matrijale kao sto su pamuk i lan, zatim svila, saten, pliš, til i čipka. Glavno obeležje mojih modela je kombinacija materijala, i sa njima volim da eksprimentišem, da spajam naizgled nespojive stvari.

Mogu li se tvoji radovi videti negde uživo?

Za sada nemam svoj izložbeni prostor, stvari izlažem u Okviru show room-a Retro chic, tako da se neki od modela mogu videti tamo, i na lokalnim revijama i izložbama, koje reklamiramo putem interneta. Što se tiče prodaje mojih stvari internet se pokazao kao najbolje, najbrže i najefikasnije prodajno mesto.

Kakve su ti ambicije za budućnost?

Planovi za budućnost su da pratim svoje osećaje, da idem kud me put vodi jer se to za sada pokazalo kao najbolje. Da li će to biti rad u nekoj modnoj kući ili stvaranje sopstvenog brenda, videćemo. Još uvek sam na početku, svakim danom sve više učim, upoznajem razne ljude i što je najbitnije verujem da je to što radim dobro, ali da mi isto tako treba još dosta koraka da bih se konačno odredila.

Šta bi savetovala nekome ko želi da nauči da šije?

Svakom ko želi da nauči da radi bilo koji ručni rad bih poručila da pokuša. Kod mene je upalilo. Bitna je samo upornost, istrajnost, strpljenje, a najbitnija je čelična volja bez čega ovaj posao ne može da se radi.

Svoje kreacije pravi uglavnom u standardnoj veličini (38 ili 40), ali naravno radi i po porudžbini. Prilikom poručivanja uzima sve mere, ali se trudi i da što bolje upozna osobu, jer kako kaže suština njenog rada je u indvidualnom pristupu svakom klijentu. Osnova cele priče je da se njen senzibilitet i senzibilitet klijenta poklope, da postoji uzajamno poverenje prilikom rada i u tom slučaju uspeh i zadovoljstvo obe strane su zagarantovane.

Vreme izrade je od par dana do desetak, u zavisnosti od modela. Slanje stvari van Beograda joj je u planu, jer kaže da je interesovanje veliko. Što se tiče  cena – haljine, suknje i pantalone kreću se između 2 i 4 hiljade, a jakne i kaputi od 3 do 6 hiljade dinara.

Za sva pitanja i porudžbine Jovanu možete kontaktirati na Facebooku.

U svom prošlom postu najavila sam novogodišnju Modu za poneti, i  Jelenu koja će prvi put javno izložiti svoje radove tamo. Moda počinje sutra, a danas nam Jelena Glišić aka Leyla priča o svom malom kreativnom carstvu. Uživajte :)

Pitanje na koje verovatno često odgovaraš – Otkud nakit i telekomunikacije zajedno?

Sad kad razmislim, nemam pojma. Kada sam odlučivala šta ću da upišem, ni na kraj pameti mi nije bilo ništa što ima veze sa bilo kakvim oblikom dizajna. Svaka od opcija je bila tehnički fakultet.
A onda sam shvatila da niko ne ume da napravi ono što ja želim da nosim, a to su bile najjednostavnije jednobojne ogrlice od perlica. Sa svih strana su me napadale šljasteće i šarene stvari pri čemu je svaka izgledala jeftino i plastično. To je značilo samo jedno: put pod noge, obilazi Beograd i traži gde da kupiš perlice.

Koji je prvi materijal koji si dohvatila, i šta je od njega ispalo?

Posle dugog puta i obilaženja Beograda perlice su pronađene. Mojoj sreći nije bilo kraja. Dodatna sreća je bila u tome što su pronađene perlice bile identične boje kao sestrina maturska haljina koja je žudela za nekim jednostavnim komadom nakita. Posle dve neprospavane noći i stotine zašivenih i nanizanih perlica nastale su prva ogrlica i narukvica. Žive su i danas i obe ih nosimo. Čini mi se da sam zbog toga ponosna, jer većina nas koji pravimo nakit svoje prve radove smatra poluuspešnim i retko ko ih nosi.

Danas sam daleko odmakla od perlica. U mom životu su se pojavili i žica, svila, til, filc (do skora prilično nepravedno zaboravljen, a poslednjih par godina su ga u žižu interesovanja vratili dizajneri) i jos mnogo toga. Recimo da je malo materijala koji ne mogu da zaokupe moju pažnju.

Nadimak Leyla…

Jedan od mojih nadimaka u real life-u. Pobedio je iz više razloga: melodičan, izgovorljiv i na drugim jezicima (jer i Leyla, kao i svi, mašta o svetskoj karijeri :D), nije previše dugačak i nekako ide uz moje radove.

Gde obično nalaziš inspiraciju? Imaš li neki plan u glavi ili samo počnes pa te ruke same “odvedu”?

Inspiracija ne bira ni mesto ni vreme kada će da me strefi. Često se dogodi da dok pravim jednu stvar, smislim nešto potpuno drugačije i onda bacam sve što sam u tom momentu radila i počinjem to novo. Dešava se, mada ređe, da sednem da radim sa detaljnim planom šta ću i kako da napravim. Takvi planski momenti se završe ili fantastično ili tragično, a oni neplanski skoro po pravilu budu uspešni.

Koliko ti je internet pomogao u svemu?

Misliš internet kao moj izvor inspiracije, kao mesto na kome sam naučila skoro sve što znam, kao mesto gde nalazim rešenje za skoro svaki problem koji imam zahvaljujući forumima i drugim kreativcima? Misliš internet kao moje Sveto pismo? :)

Osim toga, za sada sam jedino na internetu predstavljala svoje radove. Potpuno je fantastično šta sve možeš da naučiš (na prvom mestu), a zatim i promovišeš na internetu. Hvala Google-u mnogo češće izgovaram nego hvala Bogu. Mislim da to sve govori ;)

Za kraj, kada će Leyla da nas obraduje jednim sajtom?

Za početak sam konačno uspela da kupim domen, imam ponudu za hosting, još samo da nađem nekoga ko će umeti i imati vremena da napravi sajt kakav želim. Ako niko ne bude umeo, vratićemo se na početak priče – put pod noge, obilazi internet i pravi sajt kakav želiš. Znači – uskoro.

A pošto je ovo moj prvi intervju, moje prvo predstavljanje na nekom blogu, tvoj prvi intervju, tvoj prvi blog i sve prvo, red je da se desi i iznenađenje. Autorka ili autor prvog komentara na ovaj naš zajednički blog post dobija 20% popusta na šal sa dugmićima plus neki poklončić iznenađenja.

Pa, šta čekate? Tastaturu u ruke ;)

Za sva pitanja i porudžbine Leylu možete pronaći na facebooku, ili na twitteru.
UPDATE: Sad možete skoknuti i na njen sajt loveleyla.com. Enjoy!

U organizaciji Kulturnog fronta i kulturnog centra GRAD od 1. do 10. decembra održana je prva Moda za kuću – prodajna izložba nameštaja i kućnih upotrebnih predmeta, ručno izrađenih. Ove dve institucije u kombinaciji inače često okupljaju talentovane ljude, pa tako postoji i prodajna izložba nakita i odeće, poznatija kao Moda za poneti.

Mesto je malo zavučeno (tik ispod Brankovog mosta u Beogradu), ali kada ga pronađete i uđete u prerađen stari magacinski prostor, jednostavno osetite taj neki hand-made-umetnički šmek. Ja sam ga posetila pred samo zatvaranje, pa tako nije ostalo mnogo sitnica, već uglavnom malo veći i skuplji komadi. Ali je inače bilo svega – jastuka, ogledala, lampi, lazybeg-ova, šolji, poslužavnika, štipaljki… ma šta god zamislite, a sve šareno i unikatno. Osećala sam se kao dete u prodavnici igračaka :)

U svakom slučaju lepo je videti da se ovakve stvari omogućuju ljudima koji nisu poznati umetnici ili nemaju svoj izložbeni prostor, a znaju stvarno  svašta da naprave. Ne znam kada će biti sledeća Moda, zainteresovani učesnici bi trebalo da se raspitaju malo više na sajtu Kulturnog fronta.

Ovo je takođe bio i mali tweetup sa Jelenom, tako da je posle izložbe usledila kafa, uz priču o novogodišnjoj Modi za poneti, koja se održava 26. i 27. decembra, gde će Jelena izložiti svoje divne radove. Biće tamo zanimljivih stvarčica, tako da ako ste u prolazu, obavezno svratite!

Napomena: Sve slike iz posta koje nisu potpisane mojim imenom, preuzete su sa Facebook stranice KC GRAD-a.