Iii, dragi moji, došao je red da zaokružimo priču o Barseloni. Prvo smo videli deo šareniša koje smo uspeli da obiđemo, pa onda harmoniju koja se može naći u tom šarenišu, a danas…

Danas posmatramo grad kako se kreće.

U pitanju su mali fotografski eksperimenti za koje nam je trebalo dosta vremena i strpljenja da podesimo, škljocnemo, odaberemo i montiramo.

Za početak: jedan gif, mnoštvo slika koje je bilo potrebno za njegovo kreiranje, i jedno savršeno veče. Noć, gomila judi, svetla, sreća, umor, pulsirajuće noge. I gledanje na sat hoćemo li stići na magične fontane koje se naziru u pozadini.

Mesto slikanja: vrh tržnog centra Arenas
Fotograf: Miodrag
Asistent fotografije: Aca
Dežurno levo smetalo: ja
Patila se sa montažom: ja

U statičnom izdanju, to ovako nekako izgleda:

Valjda ste i sami shvatili da se u ovom gradu teško mogu pobrojati sva mesta koja treba videti. Vremena tako malo, a divota previše. Čak ni kola ne pomažu u svim situacijama… ali zato vazdušni prevoz itekako pomaže :). U Barsi postoji jedna (tačnije, dve) genijalne stvari: žičare. I obe voze do gradskog brda, Monžuika. Pogled iz jedne od njih izgleda ovako nekako:

Bio je plan da možda izvučem koji GIF sa ove visine, ali je nemoguće držati mirno foto aparat kada se klackate na jednoj žici. Izbezumljenu sliku moje malenkosti u pozadini ćemo ovaj put preskočiti :).

I kada se doklackate na Monžuik u tom čudu, hodate još malo. Pa još malo. Dok ne stignete do utvrđenja sa ovim pogledom:

Mesto slikanja: tvrđava na Monžuiku
Fotograf: Miodrag
Asistent fotografije: Aca
Dežurno levo smetalo koje je srećno što je preživelo žičaru: ja
Patio se sa motažom videa: Aca

To bi bila (ooogromna) luka Barselone, koja u “izvornom” obliku izgleda ovako nekako. Prosto dahooduzimajuće, da ne kažem breathtaking :)

I, dragi moji, to je to od našeg španskog odmora.
Ostajte mi lepi i nasmejani, i drž’te se po ovoj ‘ladnoći!
♥