Pravo da vam kažem, oduvek sam volela simetriju. Zapravo, ona je bila jako dugo moja polazna tačka za bilo šta što je trebalo nacrtati ili napraviti. Šta god, samo da je pod konac, i s’ jedne i druge strane. Koliko je to dobro, toliko je i loše, tek sam kasnije shvatila. I uspela da se malo oslobodim toga…

Međutim, ovi geometrijski radovi koje radi Andy Gilmore me pogađaju u tu neku “pixel perfect” crtu. Smiruju, i golicaju maštu u isto vreme :).

Divni su, zar ne?

P.S. Juče mi je, skroz slučajno, promakla dvogodišnjica ovog bloga… Da, da, već pune dve godine se čitamo :). Hvala vam dragi moji na komentarima i podršci, i online i offline. Ćeraćemo, pardon, čitaćemo se mi još! :*