via Auckland

Od poslednjeg posta na ovom blogu do danas došlo je do previše promena… za početak prvo jednog statusa, pa onda drugog, i na kraju trećeg, poslovnog. Taj poslednji otvorio je mnogo vrata i doneo toliko promena da sve i da hoću ne mogu da ih pobrojim.

Zapravo, cela prošla godina bila je jedna od najintenzivnijih. Naterala me je da izađem iz svojih zona komfora (da, množina), da se (s)nađem u nekim potpuno novim situacijama, i da mi stomak zaigra od same pomisli da se naš zajednički najveći cilj može ostvariti. Prošli su meseci rada, novih situacija, papirlogije, nervoze, i hiljadu drugih ciklusa, da bih sad ove redove pisala sa druge strane planete :).

Auckland harbour

Oni koji me poznaju znaju da je odlazak iz Srbije bio na top listi prioriteta poslednjih par godina, i da će bilo koja prilika za tako nešto biti iskorišćena u roku od odmah. Tako i bi, s tim da je ova prilika zapravo bila nešto najbolje što smo mogli da zamislimo. Dovoljno je samo da kažem da sam ovde samo nekoliko dana i da se već osećam komforno kao kod svoje kuće. Mada, kako i ne bi, pored ovakvog dočeka odmah na aerodromu :)).

MR, čovek od reči i doček na srpski način u sred Aucklanda: tabla, so i lepinja.
Bio je tu i crveni tepih, ali ga nema u kadru :D

Elem, znam da ste svi radoznali da čujete i vidite kako nam je, ali mi pored posla, selidbe i svakodnevnih shopinga kojima nadoknađujemo sve osnovne stvari koje nismo poneli, trenutno nemamo puno vremena pa vas za sad ostavljam sa ovih nekoliko slika, do neke sledeće prilike kada se sve slegne. Za sada imamo samo slike sa puta i to uglavnom sa telefona koje su uglavnom već objavljene, ali za sve one koji nemaju tw/fb/ig, evo male foto priče…

Kada smo kretali, Airserbia je kasnila sa poletanjem preko pola sata, što je bilo dovoljno da budemo spremni na trčanje kroz Frankfurtski aerodrom čim sletimo. Srećom, trčanja nije bilo i imali smo taman dovoljno pauze da malo odmorimo i pripremimo se za sledećih 6h letenja ka Dubaiju.

Pauza u Frankfurtu

Iz ove perspektive kad posmatram, put je prošao stvarno glatko, verovatno najviše zato što smo bili toliko srećni i odjednom rasterećeni od cele frke & panike oko pakovanja, i unapred spremni za toliko sati u avionu. Plus smo odabrali dobru avio kompaniju i čini mi se najbolja moguća sedišta :).

Frankfurt, spremni za poletanje

Frankfurt, spremni za poletanje

Dubai airport

Čekajući ukrcavanje za rutu Dubai-Melbourne

Čekajući ukrcavanje za rutu Dubai-Melbourne

Ruta je bila sledeća: Beograd – Frankfurt – Dubai – Melburn – Auckland. Total sati provedenih u avionu: preko 20. Trebalo je to nekako prekratiti…

Kada smo stigli, pored gospodina na prvoj slici dočekalo nas je sunce, palme na aerodromu, i prelepa priroda (ovo je zapravo understatement) celim putem do kuće.

Istog dana usledila je kupovina najosnovnijih stvari, koja se nekako svakim danom samo proširuje. Čekamo još koji dan da se skućimo pa će biti i više vremena za slikanje i update svega. Stay tuned.

PS. Za sve one koji me pitaju ovih dana kako, zašto, hoćuija, dajmiobjasni i slično: nema prečica. Mi smo imali taj neki ludački splet okolnosti koji je doveo do ovoga, ali i sa tim nam je trebalo i vremena i živaca i para. Nema ništa preko noći, ali je dovoljno za početak jedna stvar: da to stvarno želite. Kada raskrstite sa sobom da ste spremni za ovakvu avanturu i da nemate nikakvih sumnji, onda krenite da  tražite, kopate, cimate, i verujete. Nama je uspelo.

PPS. A da, tu je i novi izgled bloga kao nešto potpuno privremeno. Stara tema je već odradila svoje, ali dok ne završimo novi dizajn, biću kao obućar sa tuđim (i to besplatnim) cipelama, jbg :).

9 responses

  1. Nisam stigla da ti ispričam neke stvari koje sam želela, a začudila bi se kako to da se tako malo poznajemo, a često te imam u mislima. To je jedan od razloga zbog koga se toliko radujem što ste otišli. <3 Možda se nakanim da ti pošaljem dugu msg, taman da ti ispričam kako se meni život srušio u jednom danu i kako jako dugo želim da odem iz Srbije, tamo daleko. Ljudi, čestitam, bravo i srećno. Dalje nema. :* Ljubac za svo troje!

  2. HEEEEEJ! Pa cestitam sve po redu! Bas mi je drago da ti se sve skockalo i da ste uspeli da se “pomerite”. Uglavnom, pisi kako teku stvari, divne su ti fotke (daj malo te prirode). :) Nas ceka sve to isto smo sledece godine. Njujork. Ha! ZIVELI!!! Cmok!

  3. @Mali Iv Nismo strangeri, čujemo se i kuckamo svakako :*
    I hvala ti, pozdrav od nas troje za vas troje :)

    @beatpie Ha, indeed! :))) Divnodivno, vi ste već prošli kroz selidbu u drugu državu, vama je to “samo” promena kontinenta sad ;)
    Biće sliiiika, ali ne zaboravite da je ovde sad zima (što zapravo i nije zima već neki beogradski Oktobar/Novembar ali svejedno nije za mnogo šetnje)

    @Charlie Yeah, there’s no easy way here from Serbia :) Thanks.

  4. Хвала Вам на дивним информацијама о томе како је текао пут, какве сте пределе имали прилике да препознате из авиона, коју кафу пијете и остало. Али ако већ држите блог у складу са савременим токовима блоговања, дајте неку информацију о :
    – зашто сте отишли
    – чиме сте се бавили у Србији а чиме у земљу у коју сте отишли
    – колики су животни трошкови тамо а колики овде
    – колико можете хлеба да купите за просечну плату тамо а колико овде
    – колико треба да плаћате кредите да отплатите некретнину тамо а колико овде и колики је постотак у односу на једну вашу плату
    – какав је квалитет живота (људи, пријатељи, дружења, вртићи, школе, цене)
    – могућности за напредовање у каријери (ако је иком стало до тога)
    – да ли има агресије на улицама, нетрпељивости према странцима, итд
    – жал за породицом, пријатељима, слободом, језиком … ?

  5. Postovani Janko, ne znam kakvi su to savremeni tokovi blogovanja o kojima pricate i koje bi to trebalo da pratim, ali ovaj blog je vrlo licne prirode i moj put i moje kafe su nesto sto ja zelim da podelim sa drugim ljudima. O tome zasto sam otisla i koja je cena hleba i kredita nije tema ovog mesta jer ovo nije imigrantski blog, vec blog o kreativnosti i lepoti zivljenja.
    Skoro sve informacije su vam dostupne preko interneta, pa cak i to cime se ja bavim.
    Svako dobro.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *